Родитељи = тренери фер плеја у новим медијима

Запамтите: Ваша деца могу знати више од Вас о технологији, али Ви знате више о животу. И у овој области они треба од Вас да науче сигурно да „ходају“.

Без обзира на Ваша искуства и ставове, деца и млади неизбежно долазе у сусрет с рачунарском и комуникацијском технологијом. Подстицање информатичке писмености је део школског програма. Важно је знати да ће Ваша деца користити модерну технологију и да је тешко, па и штетно за њихов развој забранити им коришћење мобилних, рачунара и интернета.

Искуства показују да надзор родитеља и надгледање дечјих активности  на интернету представљају важан корак у заштити деце и младих, али ни то није довољно. 

Родитељи нису у прилици да стално надгледају активности своје деце на интернету. Осим тога, важније је научити децу како сигурно да  „ходају" електронским медијима него да их стално „водите за руку". Као што децу учимо како да се носе са узнемиравајућим и неугодним догађајима у свакодневном животу, као и како препознати и избећи опасност на улици и у својој околини, важно је научити децу како да се сигурно користе интернетом и мобилним и како препознати могућу опасност и ризична понашања. Такође, важно је подучити децу и младе о преузимању одговорности за своје понашање и о последицама одређених поступака, које погађају њих саме, али и друге с којима су у контакту. Притом је важно поштовати њихову независност, интересе и активности у складу с њиховим узрастом, као и користити се порукама које су прилагођене дететовом узрасту. 

Чат, блог, форуми и слична места на интернету, где деца и млади могу размењивати мишљења и комуницирати, врло су популарна, па су стога и привлачна особама које желе злоупотребити комуникацијске могућности које интернет нуди. Злоупотреба вршњака најчешће укључује претеће поруке, вређање и ширење гласина те уцене које једно дете или више њих упућују другом детету. А злоупотреба одраслих најчешће укључује лажно представљање и манипулисање с циљем придобијања деце и младих на непожељна понашања (најчешће сексуална). 

Ако сазнате да је Ваше дете било изложено насиљу путем мобилног и интернета, морате предузети ове кораке:

• научите дете да не одговара на насилне, претеће или икакве сумњиве смс или е-маил поруке и телефонске позиве;
• не бришите поруке или слике јер могу послужити као доказ;
• контактирајте провајдера интернет услуга и пријавите примање поруке;
• контактирајте школу и обавестите их о неприхватљивом понашању/злостављању или евентуалним променама расположења и понашања код ђетета;
• контактирајте полицију ако поруке путем мобилног и интернета садрже претње насиљем, ухођење, напаствовање, дечју порнографију и сл., или када претходни кораци нису дали резултате;
• ако Вам је познат идентитет вионовника, број или е-маил адреса с које су узнемиравајуће и злонамерне поруке упућене, свакако обавестите о томе полицију, мобилне оператере, провајдере интернет услуга, школу.

Савети за сигурно коришћење мобилних и интернета

• Надимци којим се деца представљају користећи се комуникацијским услугама путем интернета могу изазвати реакције других, што значи да би било добро изабрати надимак који неће провоцирати.
• Већина чат-ова садржава могућност заустављања (Блоцк) или занемаривања (Игноре), којима се заустављају даљне поруке од нежељених корисника.
• Ако је реч о некоме ко је једноставно досадан, блокирање порука најчешће је довољно да се проблем заустави. Но, ако је посреди особа која износи стварне претње, важно је да дете о томе обавести одраслу особу у коју има поверења.
• Обратите пажњу и будите свесни показује ли Ваше дете узнемиреност након добијеног позива мобилним или након времена проведеног на интернету. Обратите пажњу на дететове коментаре или промене у односима с пријатељима. Могуће је да ће бити тајновити, нерадо говорити о својим „он-лине" активностима и употреби мобилног.
• Разговарајте с дететом и покушајте разумети на које се начине и за које активности користи интернетом и мобителом.
• Ограничите коришћење рачунара током дана. Добро је увести јасна правила, нпр. нема рачунара пре школе, пре спавања, за време оброка или пре него што је урађен домаћи.
• Научите дете да не прослеђује нити коментарише садржаје који могу некога повредити.
• Разговарајте с дететом о томе када треба, а када не треба чувати тајну пред родитељима, упозорите га да с непознатим особама (укључујући и оне које познаје путем смс порука и интернета) није добро имати тајне. Такође реците да, кад се осећа неугодно или збуњено због нечега што је доживело, увек може разговарати с Вама.
• Разговарајте с дететом о опасностима интернета и научите га да не оставља личне податке ни фотографије на интернету и не договара сусрете с непознатим људима. Ако дете јако жели да се упозна с особом коју је упознало преко интернета, нагласите да то мора бити на јавном мјесту и да никако не иде само. Тражите да на први сусрет поведе неколико другова и другарица или одраслу особу којој вјерује.
• Објасните деци и младима опасности слања својих слика путем интернета, као и појам дечје порнографије. Никад се не зна шта ће друга особа учинити са сликама. Уз мало вештине и с основним графичким програмима могуће су разне фотомонтаже. Објасните им, да кад једном пошаљу фотографију, над њом више немају контролу, не знају што се даље с њом догађа. Нагласите да не смеју слати своје фотографије без договора с Вама.
• Нагласите својој деци како они нису криви ако постану жртве електронског насиља. Реците да им нећете због тога одузети право на коришћење рачунара – то је један од могућих разлога због ког деца не говоре одраслима кад постану жртве насиља на интернету.
• Уместо саме забране деци и младима да не износе личне информације, важно их је научити како ограничити приступ других тим информацијама.
• Научите више о мобилнима, интернету и основним појмовима који се користе у виртуалном свету, тако да можете разговарати с децом о њиховим активностима  и искуствима, али и лакше разумети виртуални свијет у ком деца одрастају, а који је пуно другачији од онога који Ви познајете.
• Информишите се и о програмима који филтрирају wеб странице за које не желите да буду доступне вашем детету. Већина се тих програма може купити преко интернета, а неки су и бесплатни. Неки интернет претраживачи (Интернет Еxплорер) имају уграђене филтере који се могу укључити како не би допуштали приступ страницама одређеног садржаја. Најчешће коришћени филтери су ЦонтентПротецт, ЦYБЕРситтер и НетНаннy. Програми за филтрирање су користан алат за родитеље како би могли усмерити пажњу своје деце на поучне и примерене садржаје уместо непожељних. У неким антивирусним програмима, па чак и бесплатнима, који се преузимају с интернета, има и такав пакет, нпр. Пунч програм, па особу која вам одржава кућни компјутер замолите да га инсталира и подучи вас како се њиме користити. Ни такви програми, међутим, нису савршени па их треба шватити само као помоћно средство. Најбољи су филтер ипак ваше присуство, надзор, поука и подршка.

​Сигурно коришћење мобилних телефона

• Нагласите детету да пази коме даје број мобитела.
• Упозорите га нека се опрезно користи неком од чат услуга преко мобитела.
• Ако добије поруку с непознатог броја, нека не одговара. Реците му да не треба одговарати ни на познате бројеве ако се због садржаја поруке осећа лоше или непријатно. 
• Објасните ђетету како шала може лако од смешне да постане увредљивом, и то да, ако је љуто, може учинити нешто због чега ће послије пожалити. 
• Истакните да буде опрезно када шаље и просљеђује поруке другима.
• Подстакните дете да се пре слања поруке запита може ли она увредити или на било који начин наштетити ономе ко поруку прима.
• Поучите дете да је прослеђивање порука које вријеђају некога такође насиље па да то не ради.
• Поставите правило према ком није допуштено путем мобилног слати фотографије или видеозаписе других људи без Вашег допуштења.
• Ако је дете добило непримерену поруку, позив или је било изложено насиљу, подржите  га и подстакните да одмах разговара с вама или неком другом одраслом особом у коју има поверења (попут наставника, школског психолога), како се проблем не би погоршао.

​Најчешће се родитељи не устручавају преузети бригу и одговорност за понашање своје деце у игри, школи или у туђој кући. Не мора бити другачије ни кад је реч о ономе што се догађа посредством модерне технологије. Родитељи треба да разговарају са својом децом о компјутерској етици, да договоре правила понашања на интернету и, као најважније, дефинишу последице кршења тих правила. Присутност одраслих који надгледају ситуацију на игралиштима умањује количину насиља међу вршњацима. У школама које повећају број дежурних наставника на ходницима, игралиштима, у дворишту, смањен је број насилних инцидената. Исто се може применити на електронско насиље.