ОШ "Јанко Веселиновић" Шабац Кроз времена стара, кроз времена нова, ко се у Јанковој школи кали и свет му је мали!    

Савети

Најчешће грешаке деце која не знају да уче

 Најкориснија вештина данашњице је вештина самосталног учења. Та вештина није чак ни питање одабира, него питање опстанка.

Прилике које се свакодневно мењају траже човека који непрестано учи нешто ново да би им могао доскочити. Чињеница је да ученици који знају да уче – воле учење, а да га они који нису научили да уче – не воле, сматрају учење нечим тешким и досадним па праве проблеме и себи и учитељима. Један од добрих начина је да их најпре одучимо од  најчешћих грешака лошег учења:

1. Ученик се труди да запамти нешто што не треба запамтити него разумети.

2. Ученик запамти, али не провежба довољно.

3. Не вежба објашњавајући то што зна неком другом, својим речима.

4. Срља и баца се на задатке пре него што је научио најосновније. Не иде му, па одустаје.

5. Одгађа да примени своје знање или вештину док њоме савршено не овлада – јер се боји грешке и неуспеха.

6. Сатима учи, убија се од учења.

7. Учи, а не размишља заиста о томе што учи.

Пут до самосталности у учењу

Неописиво је једноставно учити ученике да уочавају шта је битно, али то није пут у самостално учење. Уместо да наставници тумаче ново градиво, потребно је да ученици  на часу читају одломак по одломак из уџбеника. Одломак је једна или више реченица које на окупу држи нека заједничка мисао. Ученици треба да је открију сами. Након сваког одломка ученик треба да зна шта је битно и каже то својим речима. Ако сами ученици нису уловили смисао и оно што је битно – тада наставник треба то да им  објасни. Не пре тога.

Други сјајан начин да ученик научи да открију битно јесте – окренута учионица. Ученици понекад треба да код куће проуче нову лекцију и извуку белешке, направе концепт, припреме кратко предавање, презентацију... Тада се укључује наставник и други ученици нужним објашњењима, примерима, анализама, синтезама…

Ако дете не мора, онда ни неће

Има једна стара пословица која каже да је пут у пакао поплочан добрим намерама. Све што наставник уради уместо ученика – ученик  не мора. А ако не мора, онда и неће. Ученик треба да што више размишља и научи да поставља питања, и то разне облике питања.

Предлог је да ученици да пробају да саставе тест… Затим, разговарати на часу о питањима која су поставили. Тако се најбоље научи разлика питања за репродукцију запамћених података (на које је могуће у тексту наћи већ готове одговоре) од питања вишег степена која траже да се нешто самостално анализира, самостално створе закључци или процене.

Драги ученици, ако знате да одговорите на питања за репродукцију запамћених података, вероватно ћете добити жељену диплому. Али ако желите сутра да добијете добар посао, морате да знате да постављате питања и самостално трагате за одговорима на њих. 

А сад у акцију! Успех следи.